Прије 160 година, 7. фебруара 1864. године преминуо је Вук Стефановић Караџић – лингвиста, филолог, књижевник, академик и најзначајнији језички реформатор на нашим просторима. Поред доприноса у области књижевности и филологије, значајан допринос дао је и српској антропологији и етнографији. Вук Караџић је реформисао српску ћирилицу, упростивши азбуку (избацио је знакове који нису имали своја гласовна обиљежја, додао слова ј (из латиничног писма), те џ (из старих румунских рукописа), ћ (из старих ћириличних рукописа), ђ (од Лукијана Мушицког), њ, љ, примјенивши Аделунгово правило „пиши као што говориш, читај како је написано“.
1814. објавио је народне пјесме по сјећању у књизи „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“ . Ово је био први пут да је народни говори објављен у штампаном издању.
Исте године објављује и прву граматику српског језика – „Писменица сербског језика“.
1818. године објављује Српски рјечник са 26 270 ријечи скупљених по Србији, Срему и Војводини, а 1852. године проширује рјечник са новим ријечима из Дубровник, Далмација, Црне Горе и Хрватске. Друго издање обухвата 47 427 ријечи, које уз своје преводе на њемачки и латински. Превод на латински радио је Јернеј Копитар, а у другом издању ријечи су уз помоћ Ђура Даничића и акцентоване.
1821. године објављује „Народне српске приповјетке“ са 12 приповједака и 166 загонетки.
1836. године Вук објављује „Народне српске пословице“ у којима биљежи и слово Х.
1839. Вук одустаје од ијекавског јотовања гласова Т и Д (ћерати, ђеца)
1847. година сматра се годином Вукове побједе – на народном језику штампа се „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша, „Песме“ Бранка Радичевића, превод Новог завјета (превео Вук Стефановић Караџић), филолошка расправа „Рат за српски језик и правопис“ Ђура Даничића.
1864. године Вук умире у Бечу
1868. Вуков језик је признат за званични књижевни језик
Вук је поред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао веома значајан допринос и српској антропологији и етнологији. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тијела. У књижевни језик је унио богату народну терминологију о дијеловима тијела. Ове термине користимо и данас како у научном говору, тако и у свакодневном. Изучавао је и однос природне средине и становништва, односно везе са исхраном, начином становања, хигијеном, болестима, као и о погребним обичајима.
Вук Стефановић Караџић је једна од најважнијих личности 19. вијека на нашим просторима. Књижевни језик је приближио обичним људима, а за своје заслуге по њему се зову многе институције.
Поводом годишњице смрти Вука Стефановића Караџића у централној и подручним школама Основне школе „Бошко Буха“ на часовима одјељенске заједнице разредне старјешине су са својим ученицима организовале низ активности.
Подручна школа у Будимилији – израда тематског паноа (разредне старјешине Душица Мановић и Катарина Томашевић)
Ученица трећег разреда ПО Будимлија – Ивона Арсић, инспирисана Вуковим дјелом и радом, написала је пјесму:
Вук Стефановић Караџић
Заслугом твојом, племенити Вуче,
наша се слова лако пишу и уче.
Српском си језику живот удахнуо.
Тридесет гласова у слова претворио.
Ведрога духа, пркосним гласом си говорио.
У Европи доста времена проводио.
Кад си тамо народну поезију објавио,
цијели се свијет њој задивио.
Ових те дана сви ђаци помињу.
Диве се теби, мудрости и знању.
Велики Вуче, чувено ти име,
Сваки се Србин поноси њиме.
Подручна школа у Увцу – предавање на тему „Значај Вука Стефановића Караџића“ и израда ликовних радова на тему лика Вука Стефановића Караџића (разредни старјешина Никола Кривокапић)
Подручна школа у Мокронозима – радионица „Хвала Вуку за азбуку“ (разредни старјешина Маријана Попадић)
Подручна школа Миоче – Годишњица смрти Вука Стефановића Караџића у ПО Миоче обиљежена је кроз тематска предавања, радионице и израду ликовних радова. Ученици деветог разреда (разредни старјешина Милан Радивојевић) презентовали су необични живот Вука Стефановића Караџића, ученици седмог (разредни старјешина Ненад Мршевић) послушали су предавање и презентацију о Вуковом значају за српску књижевност, језик и културу, ученици осмог разреда (разредни старјешина Вељко Митровић) израдили су тематски пано о дјелу Вука Стефановића Караџића, ученици шестог разреда (разредни старјешина Дражана Јаковљевић) колаж техником израдили су пано са Вуковим ликом, а ученици нижих разреда (разредне старјешине Стана Грабовчић и Верица Томашевић) су направили су кутак посвећен Вуковом дјелу у којем се налази симболично дрво азбуке.
Ученици централне школе у Штрпцима обиљежили су годишњицу смрти Вука Стефановића Караџића на свим часовима одјељенске заједнице, подсјећајући се на важност улоге Вука Стефановића Караџића у историји језика, култури и обликовању националног идентитета. Ученици деветог и седмог разреда (разредни старјешина Синиша Божовић и Слађана Мршевић Јаћимовић) кроз презентацију представили су његов живот и дјело, ученици осмог разреда (разредни старјешина Милана Маринковић) направили су кратак имагинарани интервју са Вуком, ученици шестог разреда (Марија Госпић Рончевић) израдили су, након кратког предавања о Вуковом значају и дјелу, тематски пано. Ученици (другог, трећег и петог разреда – разредни старјешина Бранкица Божовић) гледали су филм о Вуку Стефановићу Караџићу. Ученици четвртог (разредни старјешина Мирјана Пантовић) и ученици (другог, трећег и петог разреда – разредни старјешина Бранкица Божовић) учествовали су у едукативној радионици „Операција језика“, кроз коју су обнављали правописна правила. Ученици првог разреда (разредни старјешина Зорица Ђуровић) читали су и разговарали о сликовници „Мој другар Вук“ Јована Алексића.
