Наши ученици нижих разреда ЦШ у Штрпцима учествовали су у пројекту INTERCULTURAL TRADITIONAL GAMES. Пројекат су у оквиру eTwinning заједнице покренуле школе из Белгије и Турске, а њима су се прикључиле школе из Румуније, Литваније, Грчке, Турске и Украјине, као и наша школа. Циљ овог пројекта јесте подсјетити се и показати како се некада играло и како је било могуће играти се без технологије. Пројекат је отпочео са активностима у марту, а завршне активности су промовисане почетком јуна.
Жеља за игром је неизоставан дио одрастања, али и човјекове еволуције уопште. Игра је у свом почетку била везана за магијске и обредне радње, посредством игре и плеса призивана је киша, призивао се добар лов или побједа у рату. Игре и играчке касније су добиле другу функцију, постале су израз појединца и симбол укључивања у заједницу. Недостатак новца надомјешћивала је машта и креативност, па дрво није морало бити само предмет који се ложи, већ је могло да постане на примјер мали камион за превоз различите грађе. Спретне женске руке наших бака и мама шиле су лутке, лопте, животињице. Поред мјеста у природи која су добијали своју функцију у различитим друштвеним играма (планови, жмурке, „аберечке абертуде“, шарена јаја итд.), и неке плодове природе богата људска машта претварала је у предмете игре. Ораси су су били претече кликера, онај ко би побједио у игри Купа, зарадио би орахе. Лијане су кориштене као вијаче. Дјечија машта није бирала, играло се са свим што би се нашло у непосредном окружењу. Остаје питање да ли данас игрице на паметним телефонима и компјутерима могу да испуне захтјеве које су носиле традицоналне игре, попут социјалне укључености, развоја креативности, развоја физичких и духовних способности.
Током три мјесеца ученици су играли 11 традиционалних игара из различитих земаља, 9 дигиталних едукативних игара, уживо су играли са 296 ученика на исту музичку тему, и упознали су се ближе са културом и традицијом 7 земаља.
Ученици су током ова три мјесеца унаприједили и своје дигиталне вјештине, играјући различите едукативне игрице и уређујући и анимирајући своје цртеже у видео и фото едиторима.
На приједлог наставнице из Литваније ученици су учествовали у заједничком плесу преко ЗООМ платформе у мају.
Завршни догађај на којем је промовисан пројекат са родитељима и остали радницима и ученицима школе одиграо се 10. јуна. Ученици су представили земље које су биле у пројекту кроз кратке презентације. Приказана је видео-презентација пројекта, подијељени су сертификати учесницима, а након тога су ученици и родитељи заједно играли неке од игара које су им се највише свидјеле (на основу урађених анкета).
Овај пројекат био је значајан како за наше ученике, тако и за наставнике и стручне сараднике (педагога и школског библиотекара). Активности у оквиру пројекта уклопљене су наставни програм из неколико предмета – Ликовна култура, Музичка култура, Моја околина/ Природа и друштво, Математика, Физичко и здравствено васпитање, Одјељенска заједница. Ученици нижих разреда сарађивали су и стварали заједно. Укљученост родитеља допринијела је квалитету пројектних активности и подигла ниво сарадње између школе и локалне заједнице. Ученици, као и наставници су поред развијања социјалних, физичких, дигиталних вјештина, развијали и језичке вјештине – комуникација са пројектним партнерима, учење из садржаја на енглеском језику.
Свако у себи носи један мали музеј и докле га одржава и отвара за друге, дотле је будућност човјечанства осигурана.